Život kao "patchwork"

Koliko smo spremni da prigrlimo život kakav jeste, pitanje je kao i koliko smo spremni da prihvatimo sebe sa svim svojim stanjima, emocijama, stavovima,"manama", "vrlinama". Ko bi smo želeli da budemo, a ko jesmo - imamo li izbora? Izbor uvek imamo - samo je pitanje koliko svesnosti uključujemo u naše odluke. Neke stvari i okolnosti nam se čine date -telo, roditelji, braća, sestre, familija, mesto rođenja...i na to često umemo da gledamo s podozrenjem,  prosuđujući i pitajući se šta nas je snašlo i zašto. Uobičajeno volimo sve što smo "dobili" jer nam je poznato, a ponekad i "mrzimo",  bunimo se i želimo da je moglo biti drugačije...i zamišljamo kako bi bilo da je bilo, "eh, da mi je..."... I puno energije nam odlazi u vrtenje oko onoga što je moglo biti i onoga što jeste, a zapravo je jedina istina da baš tako kako jeste je jedino moguće. Jer to je jedino što je realnost, činjenica na osnovu koje možemo iz realne pozicije da sagledamo

Patchwork - fino satkana tkanina od komada različitih materijala, različitih motiva.  Šta nam je svrha - saznati šta sve nosimo u sebi i sa sobom, od kojih delova smo sastavljeni, ko smo mi, mi kao "patchwork". Svako od nas je priča za sebe. Nosimo toliko različitosti u sebi, toliko različitih motiva, da smo svi jedinstvena priča, nema ponavljanja, nema kopija, nema istosti. Lepota života je u tome što možemo stalno da otkrivamo u sebi neki novi sloj (patch) koji doprinosi našem kvalitetu, našoj jedinstvenosti. Bogatiji smo što smo svesniji od čega smo sve sastavljeni. Ne možemo obrisati ono što nam se ne sviđa, ali sve što nosimo sa sobom i u sebi možemo, kada prepoznamo i prihvatimo, da transformišemo, jer kada prošlost povežemo sa sobom u sadašnjosti i onim u šta sada verujemo i što nam je sada važno, tek tada dobijamo novi kvalitet. Život i istraživanje sebe kroz život je jedinstvena radionica u kojoj preplićemo prošlost i sadašnjost, krojimo i dodajemo sloj po sloj, p