Постови

Iz ugla punog meseca u Jarcu

Слика
Noćas je pun Mesec u Jarcu u konjunkciji sa Saturnom. Mesec u kombinaciji sa Saturnom i Jarcem nosi sećanje, duboko sećanje, okamenjeno sećanje – sećanje na sve ljubavi koje je osetio, sećanje na brigu i strah za druge, strah za sebe, tugu za propuštenim prilikama, strah da se pusti u novo, želju da sve sačuva i okameni kako bi zauvek ostalo, sećanje na sve što je pružao a za uzvrat je teret dobio.   Mogli bi ovih dana baš taj teret osetiti i dati mu priliku da govori – da iskaže sve što mu stoji duboko u duši, da oseti sopstvenu težinu i da uvidi da tereta od spolja nema već da je teret on sam sebi natovario jer je pogrešno shvatio. Teret sa ženske strane, po žensko liniji jer Mesec u Jarcu je oličenje zabrinute, preodgovorne, preozbiljne   žene, majke, one koja se oseća suviše zrelom u odnosu na druge i koja je možda negde izgubila poverenje u život. Međutim kada veru sebi ona vrati, i to veru da nema nikog osim „Njega“ i nje, jer su sve ostalo odrazi, vremenom on...

Astrologija i "astrohealing"

Слика
#Vodič za zdravlje i vitalnost - počnite da živite najbolju verziju sebe Sve oko nas i u nama je  energija . Energiju osećamo kroz naše telo, preko materije koju unosimo, kroz vibraciju svega što nas okružuje kao i kroz naše misli i emocije. Energiju emitujemo i energiju primamo na određeni način. Naše telo je kolektor svih energetskih informacija od hrane, vode, vazduha do reči, misli i energija koje nismo ni svesni da utiču na nas. Sve što nam se desilo i što nam se dešava, sve što činimo ili smo već učinili, i sve sa čime smo bili i bićemo u kontaktu je već zapisano ili se sada upisuje u naš DNK kod kao i sva istorija naših predaka i područja na kojima smo bili ili se nalazimo. Sve to je upisano u našu matricu i vidi se u našoj natalnoj karti preko koje se može očitati sudbina, naš DNK zapis.  Astrologija  je zato dobar alat za otkrivanje uzroka blokade ali i za aktiviranje uspavanih potencijala. Osim toga astrologijom možemo doći i do rešenja, jer gde go...

Koliko smo spremni da odrastemo? (iz ugla punog meseca u Lavu)

Слика
Odrastanje, sazrevanje, prerastanje iz uloge deteta u ulogu zrelog čoveka, nekome se desi pre a nekome kasnije u životu. Ova trenasformacija je deo životnog ciklusa. Za ovu transformaciju potreban je pritisak kako spolja tako i iznutra. Prirodno odrastanje kroz detinjstvo ide nekako manje više spontano, kroz obdanište i kasnije školovanje koje nam nameće sve više i više obaveza, nužno sazrevamo. Zapravo, ono što nas tera da odrastemo to je taj nivo odgovornosti koji sve više preuzimamo na sebe i čini nas sve manje zavisnim od svoje primarne porodice. Primarna porodica je ključni faktor u našem odrastanju. Ona može biti podsticajna a može nam često i podmetati nogu u tom našem procesu. Sabotaže koje dolaze iz kuće umeju često da izgledaju suprotno od nečeg neprijatnog, od strogosti i discipline. Jer, što smo više uljuljkani u svom domu to nam je teže da preuzmemo teret odgovornosti na sebe. A i zašto bismo kada nam je tako lepo i toplo sa našim roditeljima. Dokle god nam oni nude negu...

Čemu nas uče odnosi? (iz ugla Venere u Vodoliji)

Слика
Ovo je najteže i najvažnije pitanje u životu. Jer sve u životu dešava se kroz odnos.Mi smo proistekli iz odnosa i život sam je nastao iz odnosa.I mi se razvijamo i rastemo kroz odnose. Najvažniji su nam odnosi sa porodicom, roditeljima, decom a posebno sa partnerom. Neki odnosi su nam laki i donose nam zadovoljstvo a neki su prilično izazovni, čak neprijatni, neki nas rastužuju, neki nas gnjave, i zapravo bismo mogli reći da naše emotivno stanje prilično zavisi od drugih ljudi. Ovo važi sve dok ne preuzmemo odgovornost za svoj život i za izbore koje u njemu pravimo. Jer hteli mi da poverujemo u to ili ne, mi izbore pravimo stalno, većim delom nesvesno ali život postaje čarolija kada počnemo da osvešćujemo naše izbore. Shvatamo da postoji neki deo nas koji traži odnos sa nekom osobom, baš da bi kroz taj odnos izučio život, koliko god se to nama ponekad činilo komplikovanim i izazovnim.  Odnos sa partnerom najčešće jeste izazov jer je karmičke prirode. Biramo (nesvesno) osob...

Ko je glavna zvezda vašeg života?

Слика
Zamislimo da svako od nas ima svoj lični Univerzum i da mi zapravo jesmo centralna zvezda našeg Univerzuma, ona koja zrači posebnom energijom, i svojim zracima obasjava sve druge planete oko sebe, odnosno sve druge ljude i sve događaje oko sebe.  Mi svakog dana svoju energiju, sebe i svoj sjaj, usmeravamo ka svetu oko sebe i dopuštamo da se zrak refleksijom preko drugih nama ponovo vrati. Ono što dobijamo od drugih je zapravo odgovor na ono što mi šaljemo njima kao poruku o nama. I baš kako zakon privlačenja poručuje - kako zračimo tako i privlačimo. Koliko sijamo i kako sijamo biće nam jasno od odgovora koji nam se vraća od druge strane. Kada pažnju usmeravamo ka spolja, često zaboravljamo da smo mi ta centralna zvezda u sopstvenom životu, da smo mi to Sunce koje bi moglo da sija svojim najlepšim i najjačim zrakom, baš kao ovo Sunce koje volimo da nas obasjava sa neba. Sve ostale zvezde  i planete na nebu su oko nas i imaju uvek veze sa nama, ali smo mi ta centralna tačka o...

Koliko smo spremni da prihvatimo odgovornost za sebe i svoj život

Zašto nam je potrebna katastrofa, zlo i naopako, ovaj put u vidu poplava, da bi se približili sebi i jedni drugima?  Da li je zaista potrebno da nas preplavi i poplavi vodena stihija da bi shvatili da  nije sve u materijalnom sticanju nego da je pre svega važan život i sve ono što nas spaja u tom životu, a pre svega razvoj ljudske duše i spajanje naših duša u ljubavi? Ako je do Boga i božijeg plana, on verovatno ima jedini cilj a to je da nas približi ljubavi i stvaranju, jer je i on sam Stvaralac a mi smo od njega sačinjeni, a u međuvremenu negde i zalutali, otišli od sebe, otišli od prirode i Boga. Tamo gde ljubavi toliko nema, potreban je haos i katastrofa. Koliko ćemo se sada naučiti, stvar je lična i tiče se s(a)vesti individualne  a potom i kolektivne, o tome koliko smo sada spremni da upoznamo sebe, kroz emocije koje nam neočekivane okolnosti donose. Uglavnom, niko nije ravnodušan na tuđu patnju, što nam je bliža i preti da se nama isto to desi, to smo zdušni...

Prigrlite sebe i sam život

Слика
Koliko smo spremni da prigrlimo život kakav jeste, pitanje je kao i koliko smo spremni da prihvatimo sebe sa svim svojim stanjima, emocijama, stavovima,"manama", "vrlinama". Ko bi smo želeli da budemo, a ko jesmo - imamo li izbora? Izbor uvek imamo - samo je pitanje koliko svesnosti uključujemo u naše odluke. Neke stvari i okolnosti nam se čine date -telo, roditelji, braća, sestre, familija, mesto rođenja...i na to često umemo da gledamo s podozrenjem,  prosuđujući i pitajući se šta nas je snašlo i zašto. Uobičajeno volimo sve što smo "dobili" jer nam je poznato, a ponekad i "mrzimo",  bunimo se i želimo da je moglo biti drugačije...i zamišljamo kako bi bilo da je bilo, "eh, da mi je..."... I puno energije nam odlazi u vrtenje oko onoga što je moglo biti i onoga što jeste, a zapravo je jedina istina da baš tako kako jeste je jedino moguće. Jer to je jedino što je realnost, činjenica na osnovu koje možemo iz realne pozicije da sagledamo...