Život kao "patchwork"

Odrastanje, sazrevanje, prerastanje iz uloge deteta u ulogu zrelog čoveka, nekome se desi pre a nekome kasnije u životu. Ova trenasformacija je deo životnog ciklusa. Za ovu transformaciju potreban je pritisak kako spolja tako i iznutra. Prirodno odrastanje kroz detinjstvo ide nekako manje više spontano, kroz obdanište i kasnije školovanje koje nam nameće sve više i više obaveza, nužno sazrevamo. Zapravo, ono što nas tera da odrastemo to je taj nivo odgovornosti koji sve više preuzimamo na sebe i čini nas sve manje zavisnim od svoje primarne porodice. Primarna porodica je ključni faktor u našem odrastanju. Ona može biti podsticajna a može nam često i podmetati nogu u tom našem procesu. Sabotaže koje dolaze iz kuće umeju često da izgledaju suprotno od nečeg neprijatnog, od strogosti i discipline. Jer, što smo više uljuljkani u svom domu to nam je teže da preuzmemo teret odgovornosti na sebe. A i zašto bismo kada nam je tako lepo i toplo sa našim roditeljima. Dokle god nam oni nude negu...

Ovo je najteže i najvažnije pitanje u životu. Jer sve u životu dešava se kroz odnos.Mi smo proistekli iz odnosa i život sam je nastao iz odnosa.I mi se razvijamo i rastemo kroz odnose. Najvažniji su nam odnosi sa porodicom, roditeljima, decom a posebno sa partnerom. Neki odnosi su nam laki i donose nam zadovoljstvo a neki su prilično izazovni, čak neprijatni, neki nas rastužuju, neki nas gnjave, i zapravo bismo mogli reći da naše emotivno stanje prilično zavisi od drugih ljudi. Ovo važi sve dok ne preuzmemo odgovornost za svoj život i za izbore koje u njemu pravimo. Jer hteli mi da poverujemo u to ili ne, mi izbore pravimo stalno, većim delom nesvesno ali život postaje čarolija kada počnemo da osvešćujemo naše izbore. Shvatamo da postoji neki deo nas koji traži odnos sa nekom osobom, baš da bi kroz taj odnos izučio život, koliko god se to nama ponekad činilo komplikovanim i izazovnim.  Odnos sa partnerom najčešće jeste izazov jer je karmičke prirode. Biramo (nesvesno) osob...