Prigrlite sebe i sam život

Koliko smo spremni da prigrlimo život kakav jeste, pitanje je kao i koliko smo spremni da prihvatimo sebe sa svim svojim stanjima, emocijama, stavovima,"manama", "vrlinama". Ko bi smo želeli da budemo, a ko jesmo - imamo li izbora? Izbor uvek imamo - samo je pitanje koliko svesnosti uključujemo u naše odluke. Neke stvari i okolnosti nam se čine date -telo, roditelji, braća, sestre, familija, mesto rođenja...i na to često umemo da gledamo s podozrenjem,  prosuđujući i pitajući se šta nas je snašlo i zašto. Uobičajeno volimo sve što smo "dobili" jer nam je poznato, a ponekad i "mrzimo",  bunimo se i želimo da je moglo biti drugačije...i zamišljamo kako bi bilo da je bilo, "eh, da mi je..."... I puno energije nam odlazi u vrtenje oko onoga što je moglo biti i onoga što jeste, a zapravo je jedina istina da baš tako kako jeste je jedino moguće. Jer to je jedino što je realnost, činjenica na osnovu koje možemo iz realne pozicije da sagledamo šta nam se tu baš sada sviđa a šta ne i da od rasvetljenosti date situacije krenemo u svesniji izbor za sledeću priliku. Prilike su beskrajne, koliko i sam Kosmos, samo je naš um sveden na ono što mu je poznato. Sve nepoznato, neotkriveno je vakum, praznina, nepopunjenost, bez zvuka, bez svetlosti i ičega što možemo opaziti. I zato jedini način da osvetlimo nepoznato, pretvorimo ga u život, je da odlučimo da zakoračimo u njega. Odlučiti se za novo nije nimalo lako, zakoračiti u nešto što još i ne postoji za nas, nešto što je potpuno mračno ili nama strano, neki novi izbor, nešto što je drugačije od dosadašnjeg. Često smo skloni da od nepoznatog zamišljamo poznato, ubacujemo svoje slike i zamisli kako bi to nešto mogli da približimo sebi i u stanju smo da se zanesemo u iluzijama svojih verovanja samo da bi nam bilo lakše da prihvatimo ono što još ne znamo. A zapravo iluzije nas odvlače u pogrešnu stranu, navode nas na nešto što nam ne treba i čemu mi nismo potrebni. Za korak u pravo nepoznato, bez iluzornih slika, potrebna nam je samo hrabrost, iskustvo (lično kao i drugih ljudi jer sve i svako oko nas ima veze sa nama), želja, volja, intuicija i ljubav  prema sebi koja će nam dati snagu da ne uzmemo na sebe ono što nam ne treba i da prihvatimo sve ono što nam je potrebno. Što bolje poznajemo sebe to će nam biti lakše da znamo šta nam je potrebno a šta ne, gde hoćemo da zaronimo a gde nam nije mesto. Poznavati sebe znači prihvatiti sve svoje dosadašnje izbore, uključujući i svoj natalni izbor - u ovom životu smo svojom voljom, jer u Univerzumu (čiji smo sastavni deo) stvari se dešavaju prema određenom poretku, što znači da nema slučajnosti jer da je ima onda bi i sam život bio slučajan*. Prihvatanjem svojih izbora, prihvatamo sebe i preuzimamo odgovornost za sebe i sve što nam se dešava. Ovim preuzimamo život u svoje ruke i postajemo gospodari sopstvenog života što nam daje mogućnost da biramo, popravljamo, menjamo sve što je u domenu naše svesti, sada i ovde - prošlost ne možemo promeniti, ali možemo promeniti ugao iz kojeg posmatramo sve što nam se desilo, dati neki novi okvir sadržaju koji se već desio, situaciji koja je već odigrana. Sadašnjost je ono što nam je u ovom trenutku tu i gde jesmo, i opet samo onoliko koliko smo spremni da vidimo to je prisutno za nas. Što više vidimo, i spolja i unutra, to više znamo na čemu smo i sa kojim figurama igru igramo. Baš kao u šahu, poteza je bezbroj, sa postojećim figurama. Svaka figura je neutralna, dok ne odigra potez. Na nama je da sačuvamo kralja jer do tada igra traje. Ako dozvolimo da ga okupiraju, da nema izbora, onda gubimo i samu igru. Dobri igrači šaha su oni koji vide dva i više poteza u napred, time proširuju sadašnji trenutak.Da bi mi u našoj igri života proširili sadašnjost važno je da vežbamo naših pet čula, moć opažanja osećaja (kroz telo, misli, emocije), uključivanjem sebe u sada i ovde. Što smo više uključeni to je i sadašnjost intenzivnija i jasnija. Budućnost svesno ne znamo i zato je možemo samo planirati, i verovati da je ona jednostavno produžetak sadašnjosti. Koliko smo svesni danas, toliko daleko možemo i da vidimo u sutra. Koliko prihvatimo sebe - sada i ovde, sa pozicijom gde smo i sa figurama kojima smo okruženi, i koliko želimo da prihvatimo sebe kao kralja sa velikim plaštom prošlosti koji nosi za sobom, toliko nam je lakše uspravno da hodamo, toliko više sijamo i više težimo i toliko su nam veće šanse da duže trajemo jer vladamo sopstvenim životom. 

*iz Principa života - škole primenjene filozofije http://www.principyzivota.eu/srp/index.html